Сиријски рат за базе

Сирија се од 2011. године очајнички бори да опстане као целовита и јединствена земља. Од  почетка је у опсности од  "либијског прецедента", а после неуспеха Вашингтона да одмах и директно сруши Асада, сада и на мети отворене завере Вашингтона и америчких савезника из региона да се Сирија поцепа.

Креатори америчке политике, од којих су неки раније учествовали у инвазији и окупацији Ирака, Авганистана и Либије, су објавили како бројна "мишљења" по медијима, тако и планска документа о политици поделе Сирије.

С почетка је постојала нада да ће сиријска влада бити из Дамаска отерана у западне провинције Латакију и Тартус. Тада би, планирале су Сједињене Америчке Државе, била створена централна држава са курдском територијом повезаном са деловима Ирака са курдском већином коју подржавају САД, а под доминацијом Саудијске Арабије, Катара и Турске. Заувек подељена, Сирија никад више не би могла да буде битан савезник суседном Ирану и либанском Хезболаху, или Русији и далекој Кини.

Пад Дамаска спречен је нтервенцијом Русије. Иако западни медији тврде да њоме није учињено бог зна шта, руска интервенција је успешна до те мере да је спречено и то да се у северној Сирији успостави "зоне безбедности" за којом је Турска толико вапила.

Подржана руском авијацијом, сиријска војска једним правцем  напредује од Латакије дуж границе са Турском ка "чувеном" коридору А'заз-Јарабулус, а другим из источног Алепа ка турској граници. Истовремено се чисти Дамаск и прозападни милитанти потискују ка јужном Јордану и источној Раки.

Шта САД још могу да учине?

Сједињеним Америчким Државама и њиховим регионалним савезницима је преостало да покушају да нападну и окупирају североисток Сирије. САД већ изводе операције у тој области, наводно подржавајући "курдске" и "арапске" снаге, тј оно од чега су тобоже састављене "Демократске снаге Сирије".

У Великој Британији смештена Сиријска опсерваторија за људска права је у петак известила да су руски стручњаци дошли у Сирију да "испитају спремност и шта је неопходно за развој и коришћење" аеродрома Камишли који се налази јужно и близу турског пограничног града Нусајбин . Још се каже да се очекује да ће руски авиони почети да аеродром користе за "неколико дана или недеља".

САД су чак почеле да граде, или тачније, поправљају авионску писту на сиријској територији. Како Би-Би-Си  у извештају "САД проширују авионску писту на курдском северу" каже:

"Би-Би-Си је утврдио да сателитски снимци показују да САД проширују напуштену авионску писту  у североисточној Сирији, на територији коју контролишу Курди.

Снимци добијени од  "Стратфора" показују да је писта крај града Рмејлан продужена, са 700 метара на 1,3 км.

Тако ће бити подобнија за велике авионе као што је "херкулес".

Портпарол америчког министарства одбране је саопштио да је њиховом малом сиријском тиму "повремено потребна логистичка подршка"."

Сједињене Америчке Државе су се саме позвале у Сирију, и успостављају базу за своје копнене снаге које дејствују и дејствоваће како без одобрења Савета безбедности УН, тако без позива сиријске владе. Опасан и неприхватљив преседан. И шта, под претпоставком да САД не интересује да се придржавају међународног права у правдању безбројних авантура далеко од сопствене територије, шта Сирија може да учини против доказаног комплота да јој се одузме територија, која ће се после ширити ка самом Дамаску?

Одговор је Камишли, близу сиријско-турске границе и само 50 миља удаљен од америчке писте код Рмејлана. У Камишлију ће бити све више Руса, Руса са аеродромом.

Интернешенел бизнис тајмс у чланку "Америчка војска успоставља базу у северној Сирији, близу аеродрома руске војске Камишли" каже:

"Руски стручњаци су дошли у Сирију да "испитају спремност и шта је неопходно за развој и коришћење" аеродрома Камишли који се налази близу турског пограничног града Нусајбин... Очекује се да ће руски авиони почети да аеродром користе за неколико дана или недеља."

Што ће бити провера америчког најновијег и можда последњег потеза у изгубљеној сиријској битци Запада.

Шах или мат?

Ако је заиста у Камишлију, руска војска ће успоставити сталну утврду на североистоку Сирије. Кад сиријска војска, а што је неминовно, одесече терористе од извора снабдевања из иностранства и успостави контролу над највећим градовима на западу, биће у могућности да се врати на североисток - силом и са руском подршком - и пресече амерички покушај нелегитимне окупације. САД ће мало шта моћи да учине, неће имати никаквих стратешких или тактичких средстава да "држе" територију која ће већ бити под контролом сиријско-руских снага.

САД су у овом сценарију сведене на улогу уљеза, немоћног да учини било шта друго но да покуша да кроз прозор упадне и заузме кућу. При томе ће поломити пар саксија с цвећем, али без неке вајде.

Сирија и Русија развејавају наду САД да ће их, кад једном на силу заседну, бити тешко отерати. САД ће за преговарачки сто доћи са "демократским снагама Сирије", "силом" што оперише на рубу сиријске територије, између које и унутрашњости стоје Руси са својом ваздухопловном базом. У међувремену, лавовски део војних победа над снагама Ал Каиде преобученим у прозападне "умерене побуњенике" и Исламску државу освојише Сирија и Русија, а не САД.

Сједињеним Америчким Државама и савезницима постаје све теже објаснити шта уопште раде у Сирији, осим што се труде да рат траје што је могуће дуже. Очигледно је да су једини напредак у борби против екстремиста остварили толико каштигована сиријска влада и њени савезници Иран, Русија и либански Хезболах. Такође је јасно да су препрека поновном успостављању реда и мира у Сирији те исте Сједињене Америчке Државе са регионалним савезницима, "савезницима" који инсистирају на подршци и јачању наоружаних група противних сиријској влади, а директна су претња за саме САД јер их подривају због Дамаска.

Требало би да је очигледно да су САД изгубиле политички рат, прокси рат, да сада губе и рат за базе. Каквих и колико још пораза Сједињеним Америчким Државама треба да би се повукле из још једног кошмара којег су саме створиле зависи од америчке процене колико још губитка кредибилитета себи могу да приуште -а губе га јер отворено теже хегемонији, и то пред светском јавношћу све свеснијом тога шта се дешава па узвраћа врло ефикасно.


Од истог аутора: Аутернет: Информациони рат новог облика

Аутор: Улсон Гунар
Извор: Syria’s Base Wars | New Eastern Outlook
Превод: Ћирилизовано
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
 

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!