Вакцине и безбедност државе

По информацијском и информатичком рату лако се може видети да сопствена ИТ инфраструктура државе, њен хардвер и сопствене верзије платформи за друштвене медије све брже постају питање безбедности државе. Држава која нема контролу над тим средствима зависиће у погледу рачунара, периферија и софтвера од страних добављача. Већ сама та зависност државу изложе очигледној опасности - од малвера уграђеног у хардвер и софтвера којег је немогуће открити све док не нанесе штету.

Слично томе, и залихе хране једне државе могу и кроз историју су биле узрок рањивости у време сукоба. Немогућност државе да производи храну призивала је опсаде као што данас призива санкције, које ће подрити снагу нације, нарушити стабилност и на крају створити услове за коначан слом. За шта је Ирак добар пример.

Дугорочно гледано, контрола страних корпорација над храном једне државе, посебно у области генетски модификованих организама, може имати катастрофалне последице. Јер се богатство државе полако црпи и прелива у касу страних корпорација као што су "Бајер", "Монсанто" и "Сингента", а инфериорни, скупи и усеви са разарајућим дејством на природну средину уништавају и друштвено-економско ткиво саме државе. За шта Индија све брже постаје добар пример.

А здравствена заштита? Исто важи и за здравствену заштиту, наравно. Иако државе и мање заједнице тек сада почињу да схватају значај заштите своје хране од предатора - мултинационалних корпорација и хегемонијских амбиција које оне представљају, изгледа да се спорије увиђа да исто важи у погледу здравствене заштите, а нарочито лекова и вакцина.

Опасност од вакцина великих фармацеутских корпорација (Big-Pharma)

Замислите да вам мафијаш са шприцем у руци закуца на врата и затражи да заврнете рукав и дозволите му да вам садржај шприца убризга у крвоток. Вероватно не бисте оклевали да позовете полицију. Дозволити криминалцу да вам у тело ушприца (не)познату супстанцу је незамислив ризик и нормална особа га неће прихватити.

Сада замислите да тај мафијаш пристојно изгледа, има вишемилионски буџет за маркетинг и докторе и истраживаче на свом платном списку (са разрађеним начинима да им се исплаћује мито), и уместо да куца на врата, лепо вас зове код једног од својих лекара у ординацију да примите ињекцију. Тако ради Биг Фарма.

Огромне фармацеутске корпорације као "Глаксо Смит Клајн" (ГСК) безброј су пута ухваћене у криминалним активностима колосалних размера.

Лондонски Гардијан је 2012. године известио да је "Глаксо Смит Клајн" кажњен са три милијарде долара због подмићивања лекара с циљем повећања продаје лекова:
"Фармацеутска група "Глаксо Смит Клајн" је кажњена са три милијарде долара, пошто је признала да је подмићивала лекаре да деци преписују неодговарајуће антидепресиве. Такође се очекује да ће "Глаксо" у Обласном суду у Бостону признати да није пријавио проблеме са безбедношћу лека за диабетес "Авандија" (Avandia)
Компанија је своје трговачке путнике у САД охрабривала да на непоштен начин продају три лека лекарима, који су, ако пристану да издају додатне рецепте, били издашно чашћени и подмићивани, нпр. путовањима у луксузна одмаралишта на Бермудским острвима, Јамајци и у Калифорнији."
А Телеграф је почетком 2014. године, на основу тврдњи бившег радника компаније, објавио да је "Глаксо Смит Клајн" подмићивао европске лекаре да промовишу медикаменте:
"Ѓлаксо Смит Клајн', највећи британски произвођач лекова, оптужен је да је у Европи подмићивао лекаре да преписују компанијине лекове.

Лекарима у Пољској је наводно плаћано да промовишу компанијин лек против астме, "Серетид" (Seretide). То се чинило под маском финансирања образовног програма - каже бивши компанијин агент продаје.

Медицинарима је такође плаћано за предавања у земљи - која никад нису одржавана."
Затим, Би-Би-Си крајем 2014. објављује да је "Глаксо Смит Клајн" у Кини због мита платио казну од 490 милиона долара:
"Кина је британску фармацеутску компанију "Глаксо Смит Клајн" казнила са 490 милиона долара пошто ју је суд прогласио кривом за подмићивање.

Рекордна казна је уследила после оптужбе да је фармацеутски гигант лекарима и болницама давао мито за промовисање његових производа.

Марка Рајлија, бившег шефа кинеских послова ГСК, суд је осудио на три године затворске казне условно и на депортацију."
Ове три вести не остављају сумње да се фармацеутски гигант којему је и данас дању дозвољено да послује бави систематским криминалом и то на глобалном нивоу.  Посебно треба да брине криминална делатност ГСК у Сједињеним Америчким Државама, јер је компанија тамо охрабривала лекаре да штетне супстанце дилују деци. Да ли се дилер из вашег краја по нечему од њих разликује?

Посебно би требало да буде алармантно то што је ГСК један од неколико фармацеутских гиганата који промовишу употребу вакцина. Ко сад да верује у вакцине које промовише и дилује корпорација која је више пута осуђивана за превару, корупцију и угрожавање деце?

Али коруптивне корпорације које отров дилују зарад профита ипак нису највећа опасност. Најопасније је то што државе одобравају биолошко оружје маскирано у вакцине.

Јужноафричко вакцинисање против "црнила"

Неславан је рат водио апархејдски режим Јужне Африке против свог црног становништва. Толико је био решен да подјарми и/или истреби црначке заједнице  да је у оквиру свог програма за биолошки рат почео да развија биолошко оружје које би заразило само црнце, и планирао да се оно употребљава тајно, под изговором вакцинације.

Уједињене нације су у извештају Пројекат Обала: Апартхејдов програм хемијског и биолошког рата (Project Coast: Apartheid’s Chemical and Biological Warfare Programme) признале:
"Један пример ове интеракције укључује деловање против плодности. Према документима РРЛ-а (Roodeplaat Research Laboratories), установа је имала велики број регистрованих пројеката усмерених на развој вакцине против плодности. То је био лични пројекат првог генералног директора РРЛ-а, др Данијела Гусена (Dr Daniel Goosen). Гусен, који је вршио истраживања у ембрионалној трансплатацији, рекао је ТРЦ-у да су он и Басон разговарали о могућностима развоја вакцине против плодности која би могла да се примењује селективно и без знања примаоца. Јужноафричке жене би биле вакцинисане без да о сврси нешто знају."
Бескрупулозна а глобална корпорација са идејом да неопажено побије читаве делове становнишва је језив сценарио углавном ограничен на домен научне фантастике. Међутим, ту су чињенице.

Вакцине и безбедност државе

Стога је очигледно зашто заједнице и државе морају да преузму потпуну контролу над својим здравственим системом. Ни један једини аспект здравственог система не сме више зависити од страних добављача од мере у којој смеју зависити државна ИТ структура, снабдевање храном, производња електричне енергије и војна опрема и наоружање.

Ниједна држава заштиту шефа државе не би поверила странцима. Зашто би то чинила са здрављем својих људи? Зависност од великих фармацеутских корпорација и њихових скоро неометаних криминалних активности по читавом свету већ је небројене животе довела у опасност од свакаквих болести, инвалидности и смрти. И поред криминалности, све су те корпорације итекако "у бизнису", неоправдано моћне и утицајне због својих огромних профита и лобирања које купују.

Ако вакцине треба да буду од користи становништву једне државе, онда једино држава треба да их развија и примењује. Не сме се допустити да у томе учествују мултинационалне корпорације, јер каква би то држава била кад би здравље свог становништва препустила хировима страних ентитета, истих оних што су већ показали да им је добробит клијената последња брига.

Но, иако је кад држава преузме одговорност и истисне стране фармацеутске корпорације добар почетак, увек се треба сетити примера Јужне Африке, где је влада хтела да читаве заједнице уништи кроз "програм вакцинације". Добро би било да појединци и појединачне заједнице двапут размисле пре него што некоме дозволе да им нешто убризга.

Ако су вакцине толико важне, онда би информације неопходне да се праве требало да буду јавно доступне (open source) и све треба позвати да испитају како и зашто су направљене и како да их праве у лабораторијама универзитета и болница локалне заједнице. Ако се то не може, онда вакцине и нису толико важне, ништа важније и легитимније од опасних антидепресива које је "Глаксо Клајн Смит" диловао деци у Америци, па би друштво сигурно могло и без тога.

Користан линк: "Торлак" живи од страних вакцина | Друштво | Novosti.rs

О аутору: Улсон Гунар је њујоршки геополитички аналитичар. Нарочито пише за онлајн магазин New Eastern Outlook.
Извор: Vaccines and National Security | New Eastern Outlook
За Ћирилизовано, МагацинСРБИН.ИНФО и СРБски ФБРепортер превео: Александар Јовановић

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!