Пол Крејг Робертс: Пред стогодишњицу рођења Џона Фицџералда Кенедија

На овај Дан сећања, у понедељак 29. маја 2017. године, биће обележена стогодишњица рођења Џона Фицњералда Кенедија, 35-ог председника САД.

ЏФК је убијен 22. новембра 1963., крајем треће године свог председничког мандата. Истраживачи, који су године и године утрошили проучавајући доказе, дошли су до закључка да је председник Кенеди убијен у завери ЦИА-е, Генералштаба и Тајне службе. (Погледати, на пример, JFK and the Unspeakable од Џејмса В. Дагласа.)

Кенеди је ступио на место председника као хладноратовски бојовник, али је, радећи са ЦИА-ом и Генералштабом, увидео да војно-безбедносни комплекс има сопствени и себични тајни план опасан по читаво човечанство. ЏФК је почео да ради на смањивању напетости између САД и СССР-а. Његово одбијање плана напада на Кубу и Операције "Нортвуд", превентивног нуклеарног напада на СССР, и намера да се после поновног избора повуче из Вијетнама, заједно са неким говорима у којима је најављивао промене у спољној политици атомског доба (погледати, на пример, овај снимак), уверили су војно-безбедносни комплекс да представља опасност по њихове интересе. Хладноратовски конзервативци су га сматрали наивним у погледу "совјетске претње" и опасним по националну безбедност. И то су били разлози за његово убиство, нарочито када је 10. јуна 1963. објавио почетак преговора са совјетима о споразуму о забрани нуклеарних проба и обустављање америчких атмосферских нуклеарних проба.

Прича о атентатору Ли Харви Освалду, која је требала да послужи за заташкавање стварних наручилаца и починилаца убиства, од самог почетка је била бесмислена и у супротности са свим доказним материјалом, поготово са аматерским снимцима које су начинили случајни сведоци атентата. Председник Џонсон је морао да прикрива стварну позадину атентата, али не зато што је био саучесник, већ што би истина пољуљала поверење Американаца у своју владу у критичном тренутку америчко-совјетских односа. Да би заташкавање успело, Џонсону је био неопходан кредибилитет врховног судије Врховног суда САД, Ерла Ворена, да он председава комисијом која ће прикрити, а не открити, стварну позадину атентата. Ворен је схватао да би истина погубно утицала на поверење домаће јавности и америчких савезника у војно и државно руководство САД.

Већ сам писао о томе како је Ленс де Хавен-Смит у својој књизи Conspiracy Theory in America доказао да је појам "теорија завере" у политички речник увела ЦИА, као технику дискредитовања скептицизма спрам фалсификованих резултата у извештају тзв. Воренове комисије. Де Хавен-Смит је успео да обелодани документ ЦИА-е у коме се описује како агенција користи своје "пријатеље" из медија да би контролисала прихваћеност званичног објашњења атентата.

Израз "теорија завере" се од тада користи кад год је потребно да се лажно објашњење оснажи дискредитацијом исправног и истинитог објашњења.

"Теорије завере" су утврдиле и доказале да је председник Кенеди био чврсто решен да израелски лоби има да буде регистрован као страни агент и да спречи да се Израел докопа нуклеарног оружја. Његовим убиством су уклоњене све препреке незаконитим делатностима Израела (погледати, на пример, Kennedy, the Lobby and the Bomb, by Laurent Guyénot).

Дан сећања је дан када Американци одају почаст свима из војних служби који су погинули борећи се за САД. ЏФК је пао борећи се за мир и нуклеарно разоружање. У обраћању Уједињеним нацијама 1961. године, председник Кенеди је рекао:

"Данас, сваки становник ове планете мора да размишља о дану када ова планета можда више неће бити настањива. Сваки човек, жена и дете данас живи под нуклеарним Дамокловим мачем окаченом на танушну нит, нит која може бити пресечана сваког тренутка због каквог несрећног случаја, грешке у прорачуну или нечијег лудила. Оружје нуклеарног рата мора бити укинуто пре него што оно укине нас. Стога је наша намера да Совјетском Савезу упутимо изазов, али не за трку у наоружању, већ трку за мир - да заједно напредујемо корак по корак, етапу по етапу. све док не доспемо циљ: опште и потпуно разоружање."

Кенедијево обраћање је било добро примљено и у земљи и у иностранству, одговор совјетскког лидера Никите Хрушчова је био повољан и пун подршке, али је јастребове из Здруженог генералштаба Оружаних снага добрано забринуло. САД су биле у предности по броју нуклеарних бојевих глава и система испоруке, на чему су се и заснивали амерички војни планови изненадног нуклеарног удара на СССР (погледати, на пример, Did the U.S. Military Plan a Nuclear First Strike for 1963?). Такође, многи су сматрали да ће нуклеарно разоружање отклонити главну препреку  совјетској армији да прегази за Западну Европу. Јастребови су били уверења да је нуклеарно разоружање већа опасност од нуклеарног Судњег дана. Многи из највиших америчких војних кругова су сматрали да председник Кенеди доводи САД у слабију позицију у односу на Совјетски савез.

Убиство председника Кенедија је страшно коштало читав свет. Кенеди и Хрушчов би наставили путем сарадње у разрешавању Кубанске кризе и окончали хладни рат много пре но што војно-безбедносни комлекс успе да гвозденим стиском шчепа Вашингтон. Израелу би било ускраћено нуклеарно наоружање, а израелски лоби, обележен као страна агентура, не би могао да контролише политику САД. У другом мандату, ЏФК би растурио ЦИА у парампарчад - што је рекао брату Роберту - а "држава у држави" (дубока држава") би била демонтирана пре но што успе, као што је после успела, да постане моћнија од председника.

Али, војно-безбедносни комплекс је ударио први, и успешно извео државни удар, пуч којим су пресечене све наде и америчка демократија као жива ствар.


Претходно од истог аутора: Пол Крејг Робертс: Америчка демократија је живи мртвац

Препорука: Will Donald Trump Reveal Who Killed JFK? 

 
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: JFK at 100 -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Antergos Linux

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!