Агенцији за реституцију поднет захтев на основу закона о отклањању
последица Холокауста. До сада враћено 14 локала, један стан и једна
зграда у Београду
ЈЕВРЕЈСКА општина Београд поднела је захтев за враћање књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици, сазнају "Новости". Ово је до сада најпознатија некретнина тражена по новом Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живе наследнике.
По њему, јеврејске општине могу да траже имовину страдалих
сународника чије су породице истребљене током Другог светског рата. Она у
конкретном случају потражује стамбену зграду и земљиште у Кнез
Михаиловој 12, која је у катастру уписана као друштвена својина
Издавачког предузећа "Просвета".
Како кажу у Агенцији за реституцију, не зна се када ће се о овом захтеву одлучивати јер још није приложена сва потребна документација.
Геца Кон је 1901. године, од браће Петра и Милована Матића, купио кућу у Кнез Михаиловој улици, и у њој отворио "Издавачку књижарницу Геце Кона". Она 1905. објављује прву књигу ("Синтакса српског језика за средње школе" Јанка П. Лукића), а 1907. и први превод ("Владалац" Никола Макијавелија). До тридесетих година развила се у предузеће које издаје двеста наслова годишње. Кон је у књижари окупљао књижевнике и интелектуалце, сараднике "Српског књижевног гласника": Слободана Јовановића, Бранислава Нушића, Јашу Продановића, Милоша Црњанског...
Први пут је ухапшен 1916. и послат у логор код Нежидера, зато што је у календару "Ратник" величао победе српске војске над Аустроугарском. Књижара је затворена, а све књиге руских, енглеских и француских аутора јавно су спаљене.
Други пут је, са породицом, ухапшен у Врњачкој Бањи, 1941. Његова жена Елза Вајс, ћерке Елвира и Малвина, њихови мужеви Фрањо Бах и Леополд Херцог, са децом, послати су у Старо сајмиште и стрељани у Јабуци. Геца је депортован у Аустрију, али се тачно место погубљења не зна. Имовину његовог предузећа преузело је 1942. немачко предузеће "Југоисток", које је наредне године пренело око 6.000 књига у депо Националне библиотеке у Бечу.
У некадашњој књижари отворена је 1944. књижара новог Издавачког предузећа "Просвета", а у септембру 1946. враћене су 2.682 књиге из Националне библиотеке у Бечу. Књижара је почетком 1990. добила ново име - "Геца Кон", а 2009. је Влада проглашава за споменик културе, што значи да јој се не сме мењати ни намена, ни ентеријер. Будући да је приватизација "Просвете" пропала, предузеће је данас опет у државном власништву.
Иначе, Агенција за реституцију је по новом закону вратила Јеврејској општини 14 локала, један стан и једну зграду у Београду: три локала у Дечанској 19, два локала и стан у Његошевој 19, један локал у Капетан Мишиној 30, шест локала у Вишњићевој 3, два локала у Призренској 2 и зграду у Браће Крсмановића 6. На решења о враћању локала у Призренској и Дечанској, и зграде у Браће Крсмановића правобранилаштво Старог града уложило је жалбе.
- Као потписница Терезинске декларације, наша земља се обавезала да на посебан начин регулише повраћај јеврејске имовине за коју нема наследника. У Србији је око 90 одсто јеврејске заједнице убијено. Ми смо земља где се Холокауст догодио, али смо и сами жртве нациста. Доношењем оваквог закона, који је добио бројне међународне похвале, хтели смо да отклонимо последице Холокауста - каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
ИСПЛАТА ОД 2017. године ОСТАЛЕ земље су повраћај јеврејске имовине решиле на друге начине, осим Хрватске, у којој Јевреји, као ни Срби, не могу да се изборе за праведну реституцију. Српским законом је предвиђена и исплата 950.000 евра годишње јеврејској заједници за меморијалне, образовне, научне и едукативне сврхе, а са исплатом се креће 2017. Држава ће контролисати утрошак овог новца.
ЈЕВРЕЈСКА општина Београд поднела је захтев за враћање књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици, сазнају "Новости". Ово је до сада најпознатија некретнина тражена по новом Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живе наследнике.
Како кажу у Агенцији за реституцију, не зна се када ће се о овом захтеву одлучивати јер још није приложена сва потребна документација.
Геца Кон је 1901. године, од браће Петра и Милована Матића, купио кућу у Кнез Михаиловој улици, и у њој отворио "Издавачку књижарницу Геце Кона". Она 1905. објављује прву књигу ("Синтакса српског језика за средње школе" Јанка П. Лукића), а 1907. и први превод ("Владалац" Никола Макијавелија). До тридесетих година развила се у предузеће које издаје двеста наслова годишње. Кон је у књижари окупљао књижевнике и интелектуалце, сараднике "Српског књижевног гласника": Слободана Јовановића, Бранислава Нушића, Јашу Продановића, Милоша Црњанског...
Први пут је ухапшен 1916. и послат у логор код Нежидера, зато што је у календару "Ратник" величао победе српске војске над Аустроугарском. Књижара је затворена, а све књиге руских, енглеских и француских аутора јавно су спаљене.
Други пут је, са породицом, ухапшен у Врњачкој Бањи, 1941. Његова жена Елза Вајс, ћерке Елвира и Малвина, њихови мужеви Фрањо Бах и Леополд Херцог, са децом, послати су у Старо сајмиште и стрељани у Јабуци. Геца је депортован у Аустрију, али се тачно место погубљења не зна. Имовину његовог предузећа преузело је 1942. немачко предузеће "Југоисток", које је наредне године пренело око 6.000 књига у депо Националне библиотеке у Бечу.
У некадашњој књижари отворена је 1944. књижара новог Издавачког предузећа "Просвета", а у септембру 1946. враћене су 2.682 књиге из Националне библиотеке у Бечу. Књижара је почетком 1990. добила ново име - "Геца Кон", а 2009. је Влада проглашава за споменик културе, што значи да јој се не сме мењати ни намена, ни ентеријер. Будући да је приватизација "Просвете" пропала, предузеће је данас опет у државном власништву.
Иначе, Агенција за реституцију је по новом закону вратила Јеврејској општини 14 локала, један стан и једну зграду у Београду: три локала у Дечанској 19, два локала и стан у Његошевој 19, један локал у Капетан Мишиној 30, шест локала у Вишњићевој 3, два локала у Призренској 2 и зграду у Браће Крсмановића 6. На решења о враћању локала у Призренској и Дечанској, и зграде у Браће Крсмановића правобранилаштво Старог града уложило је жалбе.
- Као потписница Терезинске декларације, наша земља се обавезала да на посебан начин регулише повраћај јеврејске имовине за коју нема наследника. У Србији је око 90 одсто јеврејске заједнице убијено. Ми смо земља где се Холокауст догодио, али смо и сами жртве нациста. Доношењем оваквог закона, који је добио бројне међународне похвале, хтели смо да отклонимо последице Холокауста - каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.
ИСПЛАТА ОД 2017. године ОСТАЛЕ земље су повраћај јеврејске имовине решиле на друге начине, осим Хрватске, у којој Јевреји, као ни Срби, не могу да се изборе за праведну реституцију. Српским законом је предвиђена и исплата 950.000 евра годишње јеврејској заједници за меморијалне, образовне, научне и едукативне сврхе, а са исплатом се креће 2017. Држава ће контролисати утрошак овог новца.
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!