Вучић део свог експозеа преписао из извештаја УСАИД-а

Ћирилизовано: Можда је и тачно што тврди вечита шљихтара ...Martinović: Vučićev ekspoze naučni rad - B92.net ...али биће да је то наука у стилу доказаних плагијатора типа Стефановића и Малог, рецимо. Преносимо вам чланак "Нетокрације", по саморазумевању "водећег бренда Југоиисточне Европе посвећеног дигиталном бизнису и технологији и извештавању о најновијим хепенинзима у региону" (све написано на обавезном језику те сорте, енглеском). Но, каква год "Нетокрација" иначе била, ево сад убоде. И зато, за разлику од Радија Слободна Европа, заслужује да јој се текст ћирилизује (без исправљања глупости, нпр, "ИТ-ју").




Смејали смо се Румунима и Бугарима, а види нас сад


Шта може да стане на страницу једног папира? Љубавно писмо, кратак састав? У случају Владе Републике Србије на једну страницу стаје детаљан план за развој домаће информационо-технолошке индустрије у наредне четири године, при чему је добар део документа у најмању руку плагијат, а онај други део магловит и превише општ – без конкретних планова за даљи развој најбрже растуће привредне гране вредне 350 милиона евра годишње.


Увидом у програм нове Владе који је јавности јуче постао доступан, начелно смо се упознали са променама које би у наредне четири године требале још више да нас усмере ка европском путу, демократским вредностима и дуготрајном (да не кажем одрживом) просперитету. Документ од 68 страна (план за развој ИТ сектора почиње од 47. странице) представља први званичан преглед програма по коме би нова Влада требала да спроводи реформе, но део о технолошкој индустрији и њеном даљем развоју је магловит, штур и не представља основу из које се могу извући конкретни закључци.

Наиме, у експозеу се наводи како сектор малих и средњих предузећа која се баве информационим технологијама у овом тренутку броји око 2.200 регистрованих ИТ предузећа која укупно запошљавају 19.000 људи, са растом на годишњем нивоу од чак 10 одсто. Половина тих компанија је у домаћем власништву, док се половина заснива на иностраним улагањима, но и даље је непознато јесу ли и у којој мери ови подаци заиста тачни, будући да се поменути документ не позива на истраживања и званичне извештаје.

 

О раду нове Владе судићемо када видимо конкретан план за развој ИТ привреде


Поједина истраживања на која се осврнуо и Стартит у тексту о ИТ-ју као најздравијој привредној грани кажу да укупан број запослених превазилази 30.000 стручњака при чему је прошлогодишњи нето извоз достигао 317 милиона евра – приближно броју од 350 милиона који се наводи у експозеу (реална вредност процењује се на негде око 700 милиона). Иако Влада успешно примећује да Србији недостају ИТ стручњаци, те да је број отворених места далеко већи у односу на број квалификованих радника који могу да их попуне, из приложеног документа не види се јасно како нова власт намерава да се позабави овим проблемом.

"Решење пак постоји, али је потребно засући рукаве и учинити неколико значајних потеза међу којима је увођење обавезне информатике за основце и повећање уписних квота на ЕТФ-у и другим технолошким факултетима. Тек када то видимо, знаћемо да нова Влада заиста мари за даљи развој ИТ индустрије у Србији."

Штавише, у експозеу се наводе примери двоје младих особа које су управо у ИТ-у пронашле запослење – уз помоћ специјализованих програма едукације који спроводи НВО сектор, а кроз који је у протекле две године прошло више од 6.500 људи. Ни овога пута није наведено на које се тачно програме мисли и на чије се податке експозе позива, но део који привлачи свакако највише пажње јесте пример једне предузетнице који је у најмању руку директно преведен са званичног извештаја УСAИД-а поводом програма  ICT Cluster Academy које је овај фонд подржао.

Ozbiljan izveštaj ili primer podataka koji su izvučeni na brzinu? Sličnosti sa izveštajem USAID-a itekako su primetne, a nemali broj građana ukazao je na primere plagijata unutar samog dokumenta.

Од ‘продаваца селотејпа’ до ИТ силе


Рамбо Aмадеус у својој песми „Фела Кути, Друже Стари“ пева о томе како смо на комшијске земље одувек гледали са одређеном дозом подсмеха и цинизма:
Рубље смо куповали на црно, а продавали по службеном курсу,
смијали се Чесима који су продавали пегле…
Умногоме, тако је и данас. На речи „Бугари“ и „Румуни“ реагујемо са смешком. „Продавци селотејпа и гумица за тегле на оближњој пијаци“. Ипак, у 2016. години могли бисмо да научимо ствар или две од њих. Бугарска већ годинама важи за државу која привлачи велики број технолошких компанија (међу којима су и оне српске), а небројено је извештаја, новинских чланака и репортажа које сврставају Румунију као једну од најбрже растућих економија у Европи у којој индустрија информационих технологија игра важну улогу. Хоћете да се кладимо да су Румуни исписали више од једне странице на ову тему?

 

ИТ није ‘смеша’ којом ћете попуњавати пукотине


Можда је и боље што држава не задире превише у рад малих софтверских компанија и стартапа. Можда је боље јер уместо да им се склони са пута, вероватно би само још више повећала намете и учинила предузетништво мање пожељним. На крају крајева, ми смо нација која према речима премијера Вучића „не гаји предузетнички дух“. Питам се зашто?

Какав је, заправо, однос државе према домаћој ИТ индустрији? Ја то видим као ону легендарну фотографију на којој Вук Драшковић држи миш. Да, ту фотографију. Или малине, дуго нисмо чули ту причу? Влада невољно признаје да је у питању озбиљна привредна грана чији приходи превазилазе политичко-пословне пројекте и приватизације, али без конкретних планова за њен даљи развој. На крају крајева, гласачко тело знатно боље реагује на наслове који величају нова радна места у фабрикама – клинци који седе за рачунарима и нису нека вест.

A управо ти „клинци“ доприносе стварању нових радних места, данас представљају највеће потрошаче који померају економију напред и омогућавају слободну циркулацију капитала. Све док информационе технологије представљају још само једну ствар која се може преписати и која служи као обичан филлер за улепшавање слике о просперитетној Србији, сав труд који 10, 20, или 30 или више хиљада ИТ стручњака уложи остаје искључиво њима – без права да се било ко од политичара хвали њиховим успесима и достигнућима.


Аутор: Марко Мудринић
Извор: Smejali smo se Rumunima i Bugarima, a vidi nas sad
Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!