Кашуби: Александер Арент (A. Arendt, 1912-2002)

Родио се 6. децембра 1912. године у Бенгардову у Кашупској Земљи. Матуру је положио у вејхеровској класичној гимназији 1934. године. Завршио је Правни факултет Варшавског универзитета, дипломиравши истовремено на Инстуту за територијалну самоуправу при Министарству унутрашњих послова. У априлу 1939. [уочи напада Немачке на Пољску] бива мобилисан и послат, у чину потпоручника, у 64. Пешадијски пук, где добија задужење да одржава комуникацију са становништвом Поморја [подручја насељеног Кашубима], да организује фолклорно-уметничке групе, са којима обилази пограничне поморјанске области.

За време студија у Варшави је био председник Друштва пријатеља Поморја , члан Пољске академске корпорације Касубија и водио Кружок кашупских академаца у Картузима [Кашупска Земља], где је уједно организовао Друштво за подршку народним занатима.

У току одбрамбеног рата 1939. године [еквиваленат априлском рату у бившој Југославији 1941], бори се [од 1. септембра] до 6. новембра. После распуштања његове јединице враћа се у Кашупску Земљу. Ради у пољопривреди и код немачких предузимача као обичан радник и помоћник писара. Године 1940. долази у контакт са вођама Тајне војне организације „Кашупски грифон”, Јузефом Дампком [J. Dambek] и Аугустином Вестфалом [A. Westphal]. 1942. постаје инструктор за борбену обуку у „Поморском грифону” [партизанској организацији] и члан Главног штаба. После годину дана је изабран за главнокомандујућег те исте организације. У мају 1944. године га хапси Гестапо и поред недовршене истраге шаље у Штутхоф[ Stutthof, логор намењен већином Кашубима]. За време евакуације логора, 1945. године, успева да побегне у селу Годентову, за време „марша смрти”.

После рата се пријављује за рад у државној администрацији. Организује администрацију у Картузима, од 1946. је заменик среског начелника, а у периоду 1947-1948. начелник у Кошћежини [Kościerzyna, Кашупска Земља]. На том положају је интензивно подржавао кашупске иницијативе [што у то време није представљало ни лак и безбедан задатак. - Д. В. Пажђерски], 1948. је основао Народни универзитет у Бендомину [Będomin, у згради у којој се родио Кашуб Јузеф Вибицки, творац пољске химне, а где се данас налази Музеј пољске химне] и обезбедио пензију осиромашеној Теодори Гулговској [која је заједно са својим мужем, између два рата, основала први пољски етно-музеј посвећен кашупском селу и ударила темеље у многим областима кашупске етнографије].

Био је познат по својој друштвеној делатности још од гимназијских дана у Вејхерову, а 1956. се налази међу оснивачима [до данашњег дана најзначајније кашупске организације] Кашупског [данас Кашупско-поморског] савеза. На оснивачкој скупштини је био изабран за првог председника Главног одбора (1956-1959), а касније је био потпредседник и читав низ година члан Главног одбора.

За време његовог председниковања, Савез је задобио данашњу структуру и подељен на филијале и кружоке, а велики број кашупских делатника је ушао у народне одборе различитих нивоа и добио положај у регионалној администрацији. Важно је било његово ангажовање у Савезу бораца за слободу и демократију, захваљујући чему је успео да утиче на одређивање пензије за бивше [кашупске] партизане, да се избори за обележавање сећања на неке од бораца за слободу Кашупске Земље из периода Другог светског рата и започне у Кашупском савезу бележење историје покрета отпора на Поморју. Арент је стављао акценат на осавремењавање привреде у Кашупској Земљи, полазећи од становишта да ће пораст богатства Кашуба бити погодан за учвршћивање њиховог регионалног идентитета.

Добио је, између осталог, Официрски одрен пољског препорода (1984), Медаљу Столема (1961) [награда која се додељује за допринос ширењу кашупске културе] и Сребрну Абрахамову бурмутицу (1997) [видети чланак о Антонију Абрахаму].


Тадеуш Болдуан

Додатак [Д. В. Пажђерски]: У време постојања Народне Републике Пољске (1945-1989), политичко деловање у кашупском интересу представља веома тежак и изузетно деликатан задатак. Многи кашупски делатници тог времена бивају прогањани, затварани и премештани на рад у друге делове Пољске. Отворено залагање за неговање кашупског идентитета и истицање постојања кашупског језика, изазивало је отпор социјалистичких власти и стварало проблеме особи која се тиме бавила. Због тога је посебно значајно било деловање А. Арента и његов напор да Кашуби у сопственом региону имају што бољи статус и заузимају што боље положаје, да би на најбољи деловали у интересу Кашуба. За невероватан подухват се сматра настанак кашупске организације (у чему је А. Арент имао велику улогу), која од свог постанка све до данашњих дана окупља највећи број Кашуба и кашупских симпатизера и омогућава да у најтежем послератном периоду у Пољској Кашуби поседују кровну организацију која их окупља. Значајна је улога А. Арента у пропагирању деловања припадника кашупског партизанског покрета, иако се он налазио на сасвим другом идеолошком полу у односу на тада актуелну власт и није никада сарађивао са Комунистичком партијом Пољске и њеним „покретом отпора”.



Сродни чланци: Ћирилизовано: Кашуби (4 чланка)

За Ћирилизовано,
превод, адаптација и допуне: Душан-Владислав Пажђерски