Александар Јовановић / Ћирилизовано:
Сталним читаоцима није потребно објашњавати зашто преносим ову вест. Можда само да кажем да уз стид и забринутост због последица овакве одлуке "државе Србије" имам и наду да ће се неки разуман правник - ако се не уплаши жига антисемите - одважити да образложи зашто је давање надокнаде јеврејским и ционистичким ентитетима неспојиво са ублажавањем "неправде" (чије, и зар је истребљивање само "неправда"?) према српским Јеврејима као појединцима.
Текст сам ћирилизовао, али оставих оно "Тањуг", зато што је новинарска неписменост сасвим у складу са податношћу есенесовској држави и понижавањима и ненадокнадивом штетом коју нам таква држава наноси сваки дан.
Држава Србија планира да ублажи неправду према жртвама холокауста које немају наследнике тако што ће јеврејским заједницама у нашој земљи, не само вратити имовину одузету од тих жртава, већ ће им сваке године наредних четврт века уплаћивати по 950.000 евра ради проучавања тог злочина над Јеврејима током Другог светског рата.
Ова питања треба да буду уређена Законом о отклањању последица
одузимања имовине жртвама холокауста без живих наследника, који је у
фази припреме предлога за Владу и чије се усвајање у парламенту очекује у
најскорије време.
Председник радне групе за израду нацрта Закона Гордана Стаменић у изјави за Тањуг објашнила је зашто Србија доноси тај закон када није учествовала у прогањању и убијању Јевреја.
"Сва одузета имовина се сада налази, у већини случајева, у својини Републике Србије или појединих јединица локалних самоуправа, државних или јавних предузећа. Иако, на срећу, држава није учествовала у прогањању јеврејског народа, она не треба ни да има неку корист од последица Холокауста", указала је Стаменић.
Према њеним речима, ако би држава задржала имовину одузету жртвама холокауста у свом власништву, то би значило да она црпи корист из таквог немилог догађаја.
"Суштински разлог за доношење овог закона је дубоко саосећање спрског народа и представника српске власти према великим жртвама јеврејског народа током Другог светског рата", истакла је Стаменић, напомињући да су друга два разлога доношења закона формалне природе.
Први разлог је што Закон о враћању имовине и обештећењу из 2009. године прописује да ће се отклањање последица одузимања имовине жртвама Холокауста без живих наследника уредити посебним законом, а други, јер је Република Србија потписница Терезинске декларације која се залаже за принципе прописане Нацртом закона.
Будући закон, како је указала, треба да отклони последице одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живе наследнике, док се отклањање последица одузимања имовине жртвама холокауста које имају наследнике врши применом општег Закона о враћању имовине и обештећењу.
"Међутим и у једном и у другом случају не може се говорити о потпуном отклањању последица, тако да би можда примеренији назив овог закона био - ''ублажавање'' последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живе наследнике", сматра Стаменић.
Она је указала да је враћање одузете имовине предвиђено да се врши у натуралном облику, који је идентичан начину прописаном општим Законом о враћању имовине и обештећењу, на чије одредбе посебни закон и упућује, и у складу са његовим истоветним начелима и са истоветним изузецима.
Стаменић је прецизирала да ће подносилац захтева за враћање имовине по посебном закону бити јеврејска општина на чијој територији се налази одузета имовина.
Такође, имовина ће се у натуралном облику враћати оној јеврејској општини на чијој се територији имовина налази.
"Други начин отклањања последица је финасијска подршка која се обезбеђуе у буџету Републике Србије. Предложено је да тај вид подршке износи 950.000 евра годишње, у наредних 25 година од доношења закона", рекла је Стаменић и напоменула да ће се та средства уплаћивати на рачун Савеза јеврејских општина.
Она је истакла да Закон тачно прописује у које се активности средства могу усмеравати.
Средства би требало да иду за проучавање Холокауста, за образовање о холокаусту за научно истраживање везано за Холокауст, затим на финансирање школовања младих талената Републике Србије, пружање финансијске помоћи преживелим жртвама холокауста, затим јеврејској заједници у Србији и на трошкове који настану управљањем тих прихода.
Нацрт овог закона предвиђа и образовање Наџорног одбора са задатком да прати како се управља тим средствима.
"Председник Наџорног одбора ће бити представник Владе, а остали чланови ће бити представници јеврејских организација - Светске јеврејске организације за реституцију, Савеза јеврејских општина и јеврејских општина", рекла је Стаменић указујући да су њихови представници учествовали и у изради текста нацрта закона.
Када закон буде донет уследиће прикупљање захтева за враћање имовине након чега ће се знати и тачан број ствари и вредност одузете имовине од жртава Холокауста без наследика.
Директор Aгенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је Тањугу да рок за подношење захтева износи три године.
"Након истека тог рока биће познат и обим и вредност имовине", навео је Секулић.
аутор: ИГ извор: Тањуг
Сталним читаоцима није потребно објашњавати зашто преносим ову вест. Можда само да кажем да уз стид и забринутост због последица овакве одлуке "државе Србије" имам и наду да ће се неки разуман правник - ако се не уплаши жига антисемите - одважити да образложи зашто је давање надокнаде јеврејским и ционистичким ентитетима неспојиво са ублажавањем "неправде" (чије, и зар је истребљивање само "неправда"?) према српским Јеврејима као појединцима.
Текст сам ћирилизовао, али оставих оно "Тањуг", зато што је новинарска неписменост сасвим у складу са податношћу есенесовској држави и понижавањима и ненадокнадивом штетом коју нам таква држава наноси сваки дан.
Држава Србија планира да ублажи неправду према жртвама холокауста које немају наследнике тако што ће јеврејским заједницама у нашој земљи, не само вратити имовину одузету од тих жртава, већ ће им сваке године наредних четврт века уплаћивати по 950.000 евра ради проучавања тог злочина над Јеврејима током Другог светског рата.
 |
| Фото: Медија центар |
Председник радне групе за израду нацрта Закона Гордана Стаменић у изјави за Тањуг објашнила је зашто Србија доноси тај закон када није учествовала у прогањању и убијању Јевреја.
"Сва одузета имовина се сада налази, у већини случајева, у својини Републике Србије или појединих јединица локалних самоуправа, државних или јавних предузећа. Иако, на срећу, држава није учествовала у прогањању јеврејског народа, она не треба ни да има неку корист од последица Холокауста", указала је Стаменић.
Према њеним речима, ако би држава задржала имовину одузету жртвама холокауста у свом власништву, то би значило да она црпи корист из таквог немилог догађаја.
"Суштински разлог за доношење овог закона је дубоко саосећање спрског народа и представника српске власти према великим жртвама јеврејског народа током Другог светског рата", истакла је Стаменић, напомињући да су друга два разлога доношења закона формалне природе.
Први разлог је што Закон о враћању имовине и обештећењу из 2009. године прописује да ће се отклањање последица одузимања имовине жртвама Холокауста без живих наследника уредити посебним законом, а други, јер је Република Србија потписница Терезинске декларације која се залаже за принципе прописане Нацртом закона.
Будући закон, како је указала, треба да отклони последице одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живе наследнике, док се отклањање последица одузимања имовине жртвама холокауста које имају наследнике врши применом општег Закона о враћању имовине и обештећењу.
"Међутим и у једном и у другом случају не може се говорити о потпуном отклањању последица, тако да би можда примеренији назив овог закона био - ''ублажавање'' последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живе наследнике", сматра Стаменић.
Она је указала да је враћање одузете имовине предвиђено да се врши у натуралном облику, који је идентичан начину прописаном општим Законом о враћању имовине и обештећењу, на чије одредбе посебни закон и упућује, и у складу са његовим истоветним начелима и са истоветним изузецима.
Стаменић је прецизирала да ће подносилац захтева за враћање имовине по посебном закону бити јеврејска општина на чијој територији се налази одузета имовина.
Такође, имовина ће се у натуралном облику враћати оној јеврејској општини на чијој се територији имовина налази.
"Други начин отклањања последица је финасијска подршка која се обезбеђуе у буџету Републике Србије. Предложено је да тај вид подршке износи 950.000 евра годишње, у наредних 25 година од доношења закона", рекла је Стаменић и напоменула да ће се та средства уплаћивати на рачун Савеза јеврејских општина.
Она је истакла да Закон тачно прописује у које се активности средства могу усмеравати.
Средства би требало да иду за проучавање Холокауста, за образовање о холокаусту за научно истраживање везано за Холокауст, затим на финансирање школовања младих талената Републике Србије, пружање финансијске помоћи преживелим жртвама холокауста, затим јеврејској заједници у Србији и на трошкове који настану управљањем тих прихода.
Нацрт овог закона предвиђа и образовање Наџорног одбора са задатком да прати како се управља тим средствима.
"Председник Наџорног одбора ће бити представник Владе, а остали чланови ће бити представници јеврејских организација - Светске јеврејске организације за реституцију, Савеза јеврејских општина и јеврејских општина", рекла је Стаменић указујући да су њихови представници учествовали и у изради текста нацрта закона.
Када закон буде донет уследиће прикупљање захтева за враћање имовине након чега ће се знати и тачан број ствари и вредност одузете имовине од жртава Холокауста без наследика.
Директор Aгенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је Тањугу да рок за подношење захтева износи три године.
"Након истека тог рока биће познат и обим и вредност имовине", навео је Секулић.
аутор: ИГ извор: Тањуг
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!