Празник рада на српски начин обележава се „традиционално“ првомајским уранком, који обично подразумева хедонизам у свим облицима, пијанку од три дана, пражњење ионако празних џепова без неког јасног повода и углавном ни један протест поводом очајног стања радника у Србији.
За разлику од те српске „традиције“ у свету су уобичајени првомајски протести радника. Замислите чак и у земљама запада и Европе којој као тежимо , где стандард и радничка права нису за поредити са нашим, по Немачкој , Француској , Британији , радници и синдикати па и лево оријентисане партије са све политичарима излазе на улице и протествују, марширају, парадирају и на неки начин боре се за права радника.