Србија је још марта 2012. године добила статус кандидата за чланство у ЕУ, али је почетак преговора дуго био блокиран због сукоба са Косовом, које се од Србије отцепило 2008.г. Србија неколико година није признавала отцепљење дела своје земље, међутим, овога лета је пристала да с њим сарађује.
Србија и делимично призната Република Косово су 25. августа у Бриселу чак потписали споразум према којем ће продубити сарадњу и заједно ући у Европску унију. Овим кораком, Србија је заправо признала независност своје некадашње територије. Упркос чињеници да је ово чиста издаја косовских Срба, Београд је начинио овај корак само зарад добрих односа са Западом и могућег чланства у Европској унији.
О, ти евроинтеграцијски снови... Као вирус што напада усијане главе и сместа блокира памћење и здрав разум.
Формално, процес приступања је започео овог месеца. Европска унија је покренула приступне преговоре о придруживању Србије иизнела бројне економске захтеве, заједно с планом изградње односа са Косовом. Власти ове балканске земље планирају да до 2019. године испуне све захтеве Брисела.
На тај начин, укупна унутрашња и спољна политике Србије пада у зависност од Брисела. Размислите о томе: Европски званичници дају Срби упутства о томе како и под којим условима треба приступити добросуседским односима са Косовом.
После састанка са европским "босовима", премијер Србије је на елоквентан начин образложио да Србија у Европу не иде из економских разлога, већ, пре и изнад свега, због народа, Срба жељних друштва у европском стилу.
Шта је то: разуман корак или издаја? По нашем мишљењу - издаја.
Пре свега, издаја српског народа.
Сасвим сигурно, НАТО бомбардовање у којем је убијено хиљаде жена и деце је још свеже у његовом сећању. А НАТО и Европска унија су послушна дечица строгог тате Вашингтона. И ма шта неко причао о независности Брисела, Европа је такав однос у новијој историји демонстрирала небројено пута.
Запад у целини, а у обличју НАТО-а, силом је српски народ лишио његовог изабраног председника Слободана Милошевића, док је амерички орао раскомадао Србију и ишчупао њену историјску територију Косово. Данас, америчка орлушина (преко Брисела) позива српско руководство да тој територији призна државност и са њом изгради пријатељске односе. Биће да НАТО у Европи ни на једну другу државу није утицао тако снажно као на Србију, толико да њено руководство изда стотине хиљада Срба протераних са Косова, примораних да напусте своје домове да не би били убијени. У 2008. години, током сецесије Косова, чинило нам се да ће Срби то заувек памтити и да за Запад код њих нема опроста.
Међутим, према српским политичарима, већина становништва подржава европску путању развоја. Да ли је то пука лаж или резултат информативног деловања власти које је код народа изазвало амнезију?
Вероватно ово друго, јер би Срби у супротном пружили некакав отпор властима.
Затим, издаја Русије
"На небу Бог, на земљи Русија" - гласи једна српска изрека. Русија је увек притицала у помоћ Србији. Руска војска је у Руско-турском рату 1878. године тако притегла Турке да их је натерала да потпишу мировни споразум према којем Турска има да призна независност Србије, Црне Горе и Румуније.
Николај II je у Први светски рат ушао делом и због Србије. Енглеску и Француску је 1915-1916 натерао да спасу српску војску која се повукла у Албанију и била на ивици уништења. У ултиматуму руског цара пише: "Ако српска војска не буде евакуисана из Албаније, Русија ће раскинути савез са Антантом и закључити сепаратни мир с Немачком."
Међутим, постоје и ствари због којих Срби могу бити и огорчени на Русију. Наша земља заиста није учинила ништа да спасе Балканце од НАТО бомбардовања у касним 1990-их, а они су се, по традицији, надали својим заштитницима.
Пријатељство између Русије и Србије не заснива се само на историјским везама, већ и на заједничком словенском пореклу руског и српског народа, као и на заједничкој православној вероисповести. Срби и Бугари живе на Балканском полуострву и окружени су католицима и муслиманима, а Русија је одувек била бедем Православља. Па зашто је онда српска влада кренула путем интеграције са Западом, а не са Русијом? И зашто српски народ на то веома смирено реагује, као да одобрава?
По нашем мишљењу, узрок је у информативном деловању српских медија, који раде за интересе Запада. Они агресивно и бескомпромисно популаришу евро-атлантске интеграције. "Б92", "Блиц", "Време", "Данас" и друга гласила блиска Либерално-демократској партији, најблаже речено, неумерено критикују своју националну културу и руско-српске односе у било ком облику. Дотерало се дотле да новинари оправдавају америчко бомбардовање Србије и тако пишу бар онолико често колико о томе да Русија тада није помогла Србији. Већина чланака у српској штампи се може сажети у једну реченицу: "Ви Срби се залуду уздате у Русију; она не може или не жели да вам помогне, па се морате окренути Западу и придружити ЕУ и НАТО-у."
Медији и политички центри (пре свега, Г17+ и проамеричка Либерално-демократска партија) су у кампањи против енергетских споразума са Русијом током гасне кризе у Србији, покушали да сву кривицу за насталу ситуацију свале на Москву. Најскандалознији део кампање је била фотографија у новинама "Блиц", како два мушкарца пале руску заставу (која је као српска, само обрнутог распореда боја), тако да испадне да је Русија крива за "празне батерије" Србије.
Неки публицисти и јавне и политичке личности Србију оправдавају економским и географским разлозима. Наводно, Србија је скоро потпуно окружена земљама НАТО-а и ЕУ. Али то није нкакав изговор. Грузија јесте окружена земљама Евроазијске економске уније, али је то не спречава да се рапидно окреће Западу.
У закључку, да кажем да сматрам да поређење Србије и Украјине не би било беспредметно. Иако је геополитички значај две земље различит, снага информацијске зомбификације ова два народа јесте упоредива. Већина српских медија становништво окреће против Русије и гради имиџ наше земље као непоузданог савезника, наглашавајући чињеницу одсуства руске помоћи крајем 1990-их. Међутим, они игноришу сву могућу помоћ у 19. веку и Првом светском рату.
Русија је претрпела пораз у рату информацијама у Украјини. Да ли ико сумња у то да иста судбина чека Србију? У нашем време, неопходно је да се савезници задржавају не само економским концесијама, већ и појачаним ширењем истинитог информисања.
Користан линк: Ћирилизовано: Руси, браћо, срамота је (опет)
Аутор: Кирил Озимко
Изворни текст на руском: PolitRussia.com
Превод на енглески: Џ. Арнолдски
Извор: Fort Russ
Превод: Ћирилизовано за СРБски ФБРепортер
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!