Пол Крејг Робертс: Капитализам на делу

И "Зиро хеџ" је објавио чланак са сајта “Keep Talking Greece”, причу коју је први пренео "Тајмс": Greek students sell sex for food | The Times

Прича каже да су пад животног стандарда грчком народу наметнули немачка канцеларка Ангела Меркел и европске банке, и да су тиме многе младе Гркиње приморане да се проституишу. Због велике понуде младих Гркиња које нуде своје услуге, цена је пала на четири евра по сату. Тих 4,24 долара је довољно за бурек или сендвич - вредност коју је сурова штедња по диктату банкстера наметнула за сат времена коришћења женског тела. Пола сата кошта 2,12 долара. Све у свему, ни минимална сатница.

Када овако нешто прочитате, понадате се да је у питању карикирање, пародија. Али, иако "Тајмс" одавно није што је некад био, није ни "жута штампа".

Прича добија на уверљивости ониме што се може наћи на америчким сајтовима, на којима студенткиње оглашавају да су доступне мушкарцима који имају довољно средстава да им помогну око трошкова. Према новинским извештајима, изгледа да је бити љубавница главна преокупација пре свега студенткиња универзитета чије је похађање скупо, као што је Њујоршки универзитет.

Али њујоршке студенткиње пролазе много боље од Гркиња. Љубавнички однос је моногаман и може трајати дуго и бити пун љубави. Пуританцима смета разлика у годинама, али је разлика у годинама дуго била обележје бракова више класе. Проститутке имају велики број партнера, и сваки од њих може бити заражен, а заузврат не добијају ништа, осим новца једва довољног да се прехране.

То вам је капитализам на делу. У САД, узрок проблема су све веће школарине, што се 75% буџета универзитета троши на администрацију а не на наставу или помоћ студентима, и у недостатку радних места за свршене студенте, таквих послова који би омогућили отплату студентских кредита. Зато се немојте изненадити ако чујете да је ваш конобар универзитетски професор са скраћеним радним временом који се нада да ће добити сталан посао као глумац. Њујоршке студенткиње, као љубавнице, пролазе много боље.

У Грчкој, проблем је наметнут са стране. Изазвала га је Европска унија, у коју Грчка уђе будаласто, трампећи свој суверенитет за штедњу до краја и без милости. Банкстери, њихови агенти у ЕУ и немачке власти тврде да је грчки народ од кредита имао "бенефите" те је зато и одговоран за враћање кредита. Али кредите није узимао грчки народ. Кредите су узимале корумпиране грчке владе, за шта су добијале мито од кредитора, а новац је обично коришћен за куповине из држава одакле кредит потиче. На пример, грчкој влади је дат мито да би позајмила новац од немачких и других банака и од њега купила немачке подморнице. Грчки дуг је огроман због оваквог типа корупције.

Зарад банкстера, медији што пишу о финансијама и неолиберални економисти шире причу да је грчки народ новац неодговорно позајмљивао и трошио га на лагодан живот, и сад кад га нема, неће да врати дугове. Што је лаж. Али лаж која треба да послужи пљачкању Грка и да би банке сакриле своје грешке у превеликом кредитирању. Банке су добиле и камате и провизије од произвођача подморница (које користим тек као један пример из широког спектра стране робе и услуга на које су зајмови трошени).

Кредити се у Грчкој отплаћују новцем "уштеђеним" смањивањем пензија, од образовања и социјалних давања, смањивањем броја запослених у јавном сектору, као и новцем добијеним од продаје јавних добара - лука, комуналних водовода и заштићених острва. Редукција пензија, образовања, социјалних служби и незапосленост ускраћује новац привреди, а продаја јавних добара значи да ће све мање новца бити и за државни буџет. О томе говори Мајкл Хадсон, у сјајној књизи "Убијање домаћина" (Killing The Host).

Резултат свега тога је свеприсутна беда, беда која тера младе Гркиње да се продају.

Тачно онако како рекоше Маркс, Енгелс и Лењин.

Да ли је народ, ма који, због тога бесан? Већина коментатора "Зиро хеџа" је чланак коментарисала плодовима духа типа "Иди! Вијагра кошта четири пута више него рибица!" и "Ма боље тако него изласци и вечере".  Репрезенти "западних вредности" не виде због чега би требало да буду бесни.

Али, проценат Руса што чезнутљиво гледа на Запад мора да је све ближи нули.

Шта је важније? Достојанство жене или још која милијарда долара банкстерима?

Западна цивилизација је дала свој одговор: банкстерска милијарда.


Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Capitalism At Work -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано за СРБски ФБРепортер
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат


Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!