DEBKAfiles: О Путиновој понуди Израелу (и вероватно правом разлогу зашто је Берлускони ишао на Крим)

Путин је понудио да штити и развија гасна поља Израела и пре него што је руска војска почела да пристиже у Сирију

Извор: Netanyahu and Putin to get secure hotline - OSNet Daily

Пре више од две недеље, руски председник Владимир је изнео предлог Израелу да Москва преузме одговорност за чување средоземних гасних поља Израела, плус да Русија уложи 7-10 милијарди долара у развој највећег налазишта Левијатан и изградњу цевовода до Турске за извоз гаса у Европу. Понуда је учињена премијеру Бењамину Нетањахуу у поверљивом телефонском разговору и преко тајних изасланика.

Путин тада није Нетанијахуу поверио своје планове за слање морнаричке пешадије,  јединица авијације, ратних бродова и ракета у Сирију, иако је план још крајем јула детаљно разрађен са Техераном . Руски владар је понуду образложио тиме што је Левијатан на рубу привредне зоне мора Либана и зато осетљив на могуће саботаже Ирана, Сирије и Хезболаха, било дејствима диверзаната, било ракетним нападима, а инвестиција од више милијарди долара у гасно поље би пројекат учиниле руским, што значи да се ни Сирија ни Хезболах не би усудили да га такну, иако припада Израелу.

Али сада је ситуација другачија. Руске снаге само пристижу у Латакију, а Москва је подручје од Тартоуса у Сирији до Кипра прогласила затвореним за пловидбу и ваздушни саобраћај од 15. септембра до 7. октобра, због "војне вежбе у којој ће се испаљивати вођене ракете" са руских ратних бродова.

Када је понудио заштиту за израелска гасна поља крајем августа, руски владар је знао да ће имплементација зависити од руских војних снага на лицу места, не толико од иранске и сиријске несклоности да науде руским интересима.

Затим је, 30. августа, Нетањаху о новом руском предлогу разговарао са италијанским премијером Матеом Ренцијем, када су се срели у Фиренци, у контексту ангажовања бившег италијанског премијера Силвија Берлусконија у блискогисточним и европским енергетским пословима и његових блиских веза са Путином. Берслускони и Нетањаху су такође добри пријатељи.

Израелски премијер Путину никада није експлицитно потврдио да ће размотрити руску трансакцију.

Нетањаху је оклевао јер је осетио да би договор са Москвом  о гасном пројекту био неприхватљив за Вашингтон и тексашки "Нобл енерџи", који има удео од 39,66 одсто у конзорцијуму који контролише Левијатан, као и уделе у мањим налазиштима гаса Танин и Тамар.

У међувремену, два израелска министра, финансија Моше Калон и привреде Арје Дери, стално су опструирали владу да коначно да зелено светло за производњу гаса, то јест, примењивали су тактику која Нетањаахуу није дозвољавала да одговори Путину.

Али када се сазнало за нове контингенте руских војника и опреме у Сирији (што је први открио ДЕБКАфајл 1. септембра), Нетањаху је почео да увиђа да се за Израел наглавце преокренула не само војна и стратегијска ситуација у погледу Сирије и источног Средоземља, већ и изгледи за стране инвестиције за развој пројеката експлоатације израелског гаса.

У ствари, израелски стратешки пејзаж је радикално промењен у четири аспекта:

1. Израелска влада више не може узимати као радну хипотезу (која никада, узгред буди речено, није издржала проверу) да је  Асадов режим кратког века. Ињекција руске војне силе у комбинацији са снагама иранске Револуционарне гарде ће  Асаду знатно продужити живот.

Стога, Израелске одбрамбене снаге морају преиспитати своје ставове о сиријском фронту и спонзорисању одабраних побуњеничких група које држе фронт на југу Сирије, спречавајући прекограничне нападе иранских или снага Хезболаха.

Промене су наговештене погледима који су се неколико последњих дана могли чути од највиших израелских безбедносних званичника, који сада кажу да би остављање Асада на месту председника било паметније решење.

2. Нове, појачане руске копнене, ваздушне и поморске снаге у Сирији пружају заштиту не само Асадовом режиму, већ и Хезболаху. И траже промене израелског војног приступа.

3. Руско војно присуство у Сирији озбиљно инхибираа флексибилност Израела за покретање војних акције против иранских или снага Хезболаха када је то потребно.

4. Истичу се три аспекта новонастале ситуације:

а) Руска авијација и ратна морнарица су најјаче стране војне снаге у источном Средоземљу. САД ту немају ништа слично.

б) Израелске војне снаге јесу јаке, али никоме није до војног сукоба са Русима, иако га је било пре четири деценије, када је Израел морао да се бори на живот и смрт против арапске инвазије коју су подржавали Руси.

ц) Због снажног руског војног присуства у источном Средоземљу, тешко да ће неки страни инвеститор да уложи милијарде долара у израелски гас.

г) Иако је Русија у суботу 12. септембра  позвала на "међувојну сарадњу са САД" да би се избегли "нежељени инциденти" на њеној поморској вежби" уз обалу Сирије, тон разговора је био циничан. Више је него вероватно да ће се Москва вратити првобитној Путиновој понуди руске заштите израелских гасних поља. Али са таквим јаким руским картама у Сирији, можда ће поставити теже услове за овај посао.

Извор: DEBKAfile
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!